- у старој Грчкој, у класичној реторици, паресија је фигура искреног и одважног говора. Идеал паресије је 'истинити говор'. Француски мислилац Мишел Фуко анализирао је паресију, као средишњу политичку и моралну врлину, у једном од својих предавања на Берклију, 1983, под насловом 'Истина, паресија и политика у старој Грчкој', и том приликом рекао: 'Паресија је вербално излагање кад говорник изражава свој лични однос према истини, позивајући се на искреност уместо на убеђивање, на истину уместо на ласкање и на моралну дужност уместо на сопствени интерес и равнодушност према моралу.' (Видети текст Неустрашиви говор, у часопису Semiotext(e), 2001.

Translated by: ZDENKA ACIN